Рани период
Вилијам Шекспир је био син Џона Шекспира, успешног рукавичара родом из Снитерфилда, и Мери Арден, кћерке угледног земљопоседника. Био је рођен у Стратфорду на Ејвону, а крштен је 26. априла 1564. Сматра се да је рођен 23. априла на дан св. Ђорђа. Био је треће од осморо деце и најстарији преживели син.Иако не постоје писани докази о овом периоду, већина биографа се слаже да је Шекспир ишао у основну школу у Стратфорду која је била бесплатна 1553. на око пола миље од куће. Не зна се у којој мери су основне школе биле квалитетне у елизабетанско доба, али се зна да је у овој школи Шекспир добио солидно знање из латинске граматике и литературе. Кад је напунио 18 година, Шекспир се оженио са Ен Хатавеј која је тад имала 26 година. Дозвола за венчање је издата 27. новембра 1582. Два суседа Хетвеја су гарантовала да није било разлога који би могли да онемогуће то венчање. Венчање се вероватно одржало на брзину, јер је вустерски званичник дозволио да се брачни завети прочитају само једном уместо три пута како је то тад био обичај. Анина трудноћа је могла да буде разлог за то. Шест месеци касније, родила је кћерку, Сузану, која је крштена 26. маја 1583. Близанци, Хамнет и Џудит, родили су се две године касније и били су крштени 2. фебруара 1585. Хамнет је умро из непознатих разлога кад је имао 11 година и сахрањен је 11. августа 1596.Након рођења близанаца, има веома мало писаних података о Шекспиру све до 1592. године, када се помиње као члан Лондонског позоришта. Овај непознати део Шекспировог живота између 1585. и 1592. стручњаци називају Шекспировим „изгубљеним годинама“. Биографи, покушавајући да расветле овај период Шекспировог живота, наишли су на многе апокрифне приче. Николас Роу (енгл. Nicholas Rowe), Шекспиров први биограф, наишао је на причу да је Шекспир морао да побегне из града за Лондон јер су га гонили због ловокрађе јелена. Друга прича из 18. века је била да је Шекспир започео своју позоришну каријеру тимарећи коње власника позоришта у Лондону. Џон Обри је нашао податак да је Шекспир био сеоски учитељ. Неки стручњаци из 20. века сматрају да је Шекспир вероватно радио као учитељ за Александра Хогтона из Ланкашира, католичког земљопоседника који је навео извесног Вилијема Шејкшафта у свом тестаменту. Међутим, не постоје сигурни докази да су те приче истините.
Лондон и позоришна каријера
Не зна се када је тачно Шекспир почео да пише, али алузије савременика и белешке о представама показују да је неколико његових позоришних комада било на сцени пре 1592. године. Био је довољно познат у Лондону да би га у новинама напао други драматург, Роберт Грин.Гринов напад је прво помињање Шекспира као драматурга. Биографи претпостављају да је прве кораке у позоришту могао да направи у било ком тренутку између 1580. и Гриновог напада. Од 1594. Шекспирови позоришни комади су се приказивали само у извођењу „Људи лорда Чемберлена“, глумачке дружине чији су власници били неколико глумаца међу којима је био и Шекспир, која је ускоро постала водећа глумачка дружина у Лондону. Након смрти краљице Елизабете 1603. године, дружину ће под заштиту узети сам краљ, а сама дружина ће онда променити име у „Краљеви људи“.Године 1599. неколико глумаца из дружине подигли су своје сопствено позориште на јужној обали Темзе и назвали га Глоуб (енгл. Globe). Године 1608. иста група глумаца је купила позориште Блекфрајерс индор. Документи о Шекспировим куповинама и инвестицијама говоре да се он прилично обогатио са овом дружином. Године 1597. купио је другу по величини кућу у Стратфорду, а 1605. је уложио новац у парохију у СтратфордуНеки од Шекспирових позоришних комада били су објављени у кварто издањима из 1594. До 1598. његово име је почело да се појављује на насловним странама и било је оно што је привлачило публику. Шекспир је наставио да глуми у својим и туђим позоришним комадима и након постигнутог успеха као драматург. Бен Џонсон у својим Радовима из 1616. године га помиње као глумца у неколико својих дела. Међутим, 1605. његово име се више не налази на листама Џонсонових глумаца, тако да биографи узимају ту годину као годину кад је Шекспир престао да се бави глумом. Први фолио из 1623. године, међутим наводи Шекспира као „главног глумца у овим позоришним комадима“, иако се не зна тачно које је улоге имао. Године 1610. Џон Дејвис из Херфорда је написао да је „добри Вил“ одиграо „краљевски своју улогу“. Године 1709. Роу је тврдио да је Шекспир играо духа Хамлетовог оца. Касније приче тврде да је такође играо Адама у „Како вам било“ и хор у „Хенрију V“ иако стручњаци сумњају у тачност ове информацијеШекспир је током своје позоришне каријере живео између Лондона и Стратфорда. Године 1596. Шекспир је живео у парохији св. Хелене, Бишопсгејту, северно од Темзе. До 1599. преселио се у Саутварк, када је његова дружина изградила Глоуб. Године 1604. опет се преселио северно од реке, у зону Катедрале св. Пола где је било много лепих кућа. Тамо је изнајмљивао собу од француског хугенота, Кристофера Монтжоја који је правио перике и другу опрему.
Позне године и смрт
Након 1606-7. године, Шекспир је написао нешто мање позоришних комада и ниједан од тих комада му није био приписан након 1613.. Његова последња три комада била су колаборације, вероватно са Џоном Флечером, који га је наследио на месту драматурга у позоришту Краљеви људи. Роу је био први биограф који је одбацио традиционално мишљење да се Шекспир повукао у Стратфорд неколико година пре своје смрти, али повлачење од било каквог рада у то доба је била права реткост, и Шекспир је наставио да и даље одлази повремено у Лондон. Године 1612. позван је на суд у својству сведока у процесу бракоразводне парнице Монтжојеве кћерке, Мери. У марту 1613. године, купио је кућу у парохији Блекфријарс, а од новембра 1614. био је у Лондону неколико недеља са својим зетом, Џоном ХоломШекспир је умро 23. априла 1616. за собом оставио своју жену и две кћерке. Сузана се удала за доктора Џона Хола, 1607. године, а Џудит за Томаса Кинија, винара, два месеца пре него што је Шекспир умро.У свом тестаменту, Шекспир је оставио велики део свог имања својој старијој кћерци, Сузани. Услов је био да га она пренесе на свог прворођеног сина. Кинијеви су имали троје деце и све троје је умрло. Холови су имали једну кћерку, Елизабет, која се удала два пута али је умрла без деце 1670. године, чиме се директна линија Шекспирових угасила. Шекспиров тестамент скоро да и не помиње његову жену, Ану, која је вероватно имала право на трећину наследства.Шекспир је био сахрањен у Цркви св. Тројства два дана након што је умро. Нешто пре 1623. године подигнут му је споменик на северном зиду. На посветној плочи се пореди са Нестором, Вергилијем и Сократом.
Ovo je Naslov. Kliknite na tekst da ga promenite.
Ovo je Paragraf, podnaslov ili kratki opis. Prikazuje se kao kratka informacija na stranicama gde postoje više različitih sadržaja. Kako biste dodali novi ili promenili ovaj tekst samo kliknite na tekst ili u meniju "Opcije" izaberite “Promeni tekst sa editorom”.